Restoran Mićina kujna u Zemunu

Zemun ima svoj kej, splavove i riblje restorane, i do njih put zna svako. Prvomajska, u naselju Sutjeska, nije na razglednicama. Nema Keja ni pogleda, nema mesta za fotografiju koja će se podeliti za pet minuta. Ali ima restoran u koji se ne ulazi zbog ambijenta, nego zbog vrhunske hrane i priče koja ide uz nju.

Po toj priči, sredinom pedesetih jedna poznata spikerka Radio Beograda naručila je u beogradskom restoranu kijevski kotlet. Kuvar nije imao ni piletinu ni puter, pa je uzeo šniclu i kajmak i poslao joj nešto svoje. Gošća je tražila recept. Tako je, kako je pričao njen tvorac, kuvar Milovan Mića Stojanović, počela Karađorđeva šnicla. Danas se služi od Beograda do kuvarskih udžbenika, a ova kujna je mesto gde možete da vidite kako je on zamislio original.

Dečak iz Gruže koji je postao kuvar

Milovan Mića Stojanović rođen je u gružanskom selu Čestin. Ostao je rano bez roditelja i posle rata je završio u Čehoslovačkoj, gde je trebalo da uči za mehaničara. Posle Rezolucije Informbiroa vraćen je u zemlju, a tadašnja raspodela odlučila je da postane kelner. Priča kaže da ga je jedan Rus u kafani „Dinara” ubedio da to nije posao za poštenog čoveka, pa se Mića prebacio u kuvare. Tako je jedna sitnica odredila ceo život.

Usavršavao se u Frankfurtu, a kasnije je postao profesor ugostiteljske škole, osvajao zlatne medalje na takmičenjima (1984. i 1986) i bio šef kuhinje u beogradskom „Interkontinentalu”. Prema onome što je pričao, 22 godine je radio u Belom dvoru. Pravila tog posla sažeo je jednostavno: izvršavaj naređenja, ne budi radoznao i odgovaraj samo kada te pitaju.

Kako je nastala Karađorđeva šnicla

Najbolji deo priče dogodio se sredinom pedesetih. Dok je radio u beogradskom restoranu „Golf”, jedna poznata spikerka Radio Beograda naručila je kijevski kotlet, a Mića nije imao ni piletinu ni puter. Da ne bi osramotio kuću, uzeo je šniclu i kajmak, spremio nešto svoje i poslao joj. Gošća je bila oduševljena i tražila je recept, a on se, jer je znao šta je zapravo poslao, izvukao da je zauzet.

Taj neočekivani uspeh podsetio ga je na sebe kada se spremala izložba ugostiteljstva u Domu omladine. Primetio je da u kuvarskim leksikonima ima tek nekoliko naših jela i odlučio da doda još jedno. Dao mu je ime po dinastiji Karađorđević, računajući da će s tim imenom lakše putovati po svetu. Bio je u pravu.

Njegovo jelo je strogo: tanko istucano teleće ili svinjsko meso, u sredini stari kajmak, urolano kao palačinka, pa pohovano i prženo u dubokom ulju. Na tanjiru je i simbolika. Tartar sos je lenta, a kolut limuna je orden Karađorđeve zvezde. Uz to idu boranija i prženi krompir, a Mića preporučuje belo vino iz Oplenca. Šnicle punjene kačkavaljem, šunkom ili suvim šljivama ne priznaje kao svoje jelo i otvoreno kaže da neka ih zovu kako hoće, samo ne Karađorđeva šnicla.

Zašto doći baš ovde

Restoran je otvoren 1995. godine, a dozvolu za gradnju porodica je dobila još 1989. Očeva devizna štednja ostala je zaglavljena u banci, pa je otvaranje čekalo godinama. Danas kujnom upravlja porodica, a pošto Mića nije voleo da priča o restoranu, jer to treba da radi sin, ni ja neću da pričam umesto njih.

Reći ću samo da, kada probate original, shvatite šta vam je sve služeno pod istim imenom drugde.

Pored šnicle, tu su i domaća jela koja očekujete od dobre srpske kujne.

Praktične informacije

• Adresa: Prvomajska 108C, Zemun (naselje Sutjeska)
• Telefon: 011/261-0365, 064/137-5908
• Radno vreme: ponedeljak–subota 11–23h, nedelja 11–17h (proverite pre dolaska, podaci se mogu promeniti)
• Prevoz: linije 15, 15N i 78 staju u blizini (stanica Rada Končara)

Ako ste u Zemunu, a hoćete više od još jednog keja i pogleda na reku, svratite do Prvomajske. Naručite Karađorđevu šniclu i uživajte.