GDE ZA PRVI MAJ

Prvi maj je nekada bio pravi državni praznik, dan koji se čekao i slavio sa posebnim poštovanjem. Bilo je to vreme velikog entuzijazma, kada se verovalo u bolje sutra i kada su ljudi imali osećaj da zajedno grade nešto važno. Nekada su se izgovarale parole i slavili oni koji su svojim radom pokretali društvo; radnici i seljaci. Verovalo se u napredak, u sigurnost, u to da svaki trud ima smisla. Danas je Prvi maj i dalje državni praznik, ali ga živimo drugačije. Manje je ideologije, a više potrebe da pobegnemo iz svakodnevice i pronađemo svoj mir. Umesto parola, biramo prirodu, tišinu i ljude sa kojima želimo da podelimo dan. I možda baš u toj promeni leži njegova nova vrednost. Podseća nas da zastanemo i budemo tamo gde nam je lepo.

Mene da pitate gde bih otišla ne bih birala najpopularnije mesto. Birala bih ono gde ću nešto da osetim I u to ime evo nekoliko predloga koje možete da iskoristite I kad nije Prvi maj, kad jednostavno želite izlet po Srbiji.

Bačko Podunavlje

Nalazi se na severozapadu Srbije, uz tok Dunava, i deo je mnogo šireg prirodnog sistema koji se proteže kroz više država. Upravo zbog svoje očuvanosti i bogatstva života, ovaj prostor je uključen u UNESCO program kao deo međunarodnog rezervata biosfere „Mura–Drava–Dunav“, poznatog i kao evropski Amazon.

Ono što ga čini posebnim nisu samo pejzaži, već osećaj da si ušao u prostor gde priroda nije prilagođena čoveku nego čovek mora da se prilagodi njoj. Tu su guste šume, rukavci Dunava, močvare pune života i tišina koja nije prazna, već puna zvukova koje u gradu više i ne čujemo.

U Bačkom Podunavlju možeš:
– da šetaš kroz zaštićene delove prirode i drvene staze koje vode kroz šumu i močvare
– da voziš bicikl kroz ravničarske predele koji deluju beskrajno
– da posmatraš ptice (ovo je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi)
– da ideš u vožnju čamcem kroz dunavske rukavce
– da jednostavno sedneš i ne radiš ništa – i shvatiš koliko ti je to falilo

Ovo nije destinacija za spektakl i fotografije “za pokazivanje”. Ovo je mesto za ljude koji žele da osete nešto stvarno.

Jezero Bruje, Erdevik

Jezero Bruje u Erdeviku je jedno od onih mesta koje ne traži pažnju ali je dobije čim dođeš.Smešteno na obroncima Fruške gore, okruženo vinogradima i tišinom, deluje kao da je napravljeno za beg od svega što te vuče na brzinu i obaveze.

Ovde nema buke ni gužve samo voda koja miruje i pogled koji te zadrži duže nego što si planirao.

Možeš da:
– prošetaš oko jezera i samo dišeš
– napraviš mali piknik bez osećaja da si “negde u gužvi”
– sedneš i posmatraš kako se svet smiruje zajedno s tobom

Jezero Bruje nije mesto za spektakl, to je mesto za trenutak koji traje.

Restoran New Marinero, Zemunski kej

Na Zemunskom keju, uz samu obalu Dunava u Zemunu, nalazi se New Marinero.

Postoje mesta koja vremenom izgube dušu i postoje ona koja je sačuvaju. New Marinero je jedan od poslednjih splavova koji su ostali onakvi kakvi su nekad bili; bez pretvaranja, bez forsiranja, sa onom pravom atmosferom zbog koje se dolazi.

Ovde izlazak nije buka nego doživljaj. Muzika, ljudi, reka… sve ima meru.

Možeš da:
– svratiš na piće posle šetnje kejom
– večeraš uz pogled na Dunav
– ostaneš duže nego što si planirao, jer ti se jednostavno ne ide

New Marinero nije “novo mesto”. To je mesto koje je uspelo da ostane isto i baš zato vredi.

Oaza prirode Belegiš

Oaza prirode u Belegišu je jedno od onih mesta gde shvatiš koliko malo treba da bi ti bilo lepo. Nalazi se blizu Dunava, a kroz nju prolazi pešačko-rekreativna staza idealna za laganu šetnju, bez žurbe i bez plana. Dok hodaš, nailaziš na prizore koje retko gde više viđaš krave na ispaši, ovce, čobane… i onaj osećaj da je sve nekako stvarno i mirno.

Ovde nema ničega što mora da te impresionira na prvu, ali ima onaj mir koji polako ulazi u tebe dok hodaš, gledaš i dišeš, i zbog kog na kraju shvatiš da ti je baš ovakvo mesto trebalo više nego bilo šta drugo.

Kućerak u Sremu, Surduk

Kućerak u Sremu je restoran u Suduku koji je napravljen u staroj kući. Dvorište, unutrašnjost kuće, sve je ostalo autentično ali prilagođeno restoranu. Ovde je sve kao nekad. Ukusi, mirisi, način na koji te dočekaju.

Možeš da:
– ručaš bez žurbe, onako kako treba

–setiš se nekih starih zaboravljenih jela I ukusa
– sediš napolju i gledaš kako dan prolazi

–Razgovaraš sa gazdaricom koja je ujedno I kuvarica koja je nekad radila u hotelu Jugoslavija I učila kuvanje od Steve Karapandže.

Bobija planina

Bobija planina nalazi se u zapadnoj Srbiji, nedaleko od Ljubovije, i jedno je od onih mesta koje još uvek nije preplavljeno ljudima. Ovde kad dođeš sve te očara. Postoje uređene staze za šetnju, klupe i odmorišta gde možeš da zastaneš, sedneš i samo gledaš u pejzaž koji se prostire ispred tebe.

Možeš da:
– šetaš kroz šumu i planinske predele
– praviš pauze na klupama sa pogledom
– provedeš dan bez buke i bez osećaja da moraš negde dalje

Bobija nije mesto koje planiraš u satnicu, nego ono koje ti ostane u glavi dugo posle, kad shvatiš koliko ti je prijalo da budeš tu.

A ako ne znaš gde da ideš…

Sve ove preporuke nisu nastale slučajno. To su mesta do kojih se ne dolazi algoritmom, nego osećajem, upravo takva sam skupljala u „Priručniku za putovanja po Srbiji“.

U njemu ćeš pronaći:
– skrivene predloge
– rute koje imaju smisla
– mesta koja nisu razvikana, ali se pamte

Jer Srbija nije samo ono što svi znaju, Srbija je ono što tek treba da otkriješ.