Običaji na Đurđevdan

Đurđevdan simbolizuje buđenje prirode, novi život i zaštitu od zla. Običaji koji prate Đurđevdan spoj su hrišćanske tradicije i starih verovanja, koja su se zadržala kroz vekove. Posvećen je Svetom Đorđu, hrišćanskom mučeniku koji je poznat po borbi protiv nepravde i simboličnom ubijanju aždaje. Njegova priča vekovima inspiriše ljude, pa se ovaj praznik doživljava kao pobeda dobra nad zlom. U srpskoj tradiciji, Đurđevdan označava i prelaz iz zime u leto, trenutak kada priroda oživi, a ljudi se okreću novim počecima.

Veruje se da je baš na ovaj dan granica između starog i novog, tame i svetlosti. Zato se Đurđevdan smatra jednim od najmoćnijih dana u godini za želje, zaštitu i duhovno čišćenje.

Običaji u Srbiji

Jedan od najpoznatijih običaja jeste pletenje venčića od svežeg bilja i cveća, koji se kače na vrata kuće. Time se priziva zdravlje, sreća i napredak u domu. Posebno se bere đurđevak, kopriva i razno lekovito bilje, jer se veruje da tada ima najveću moć.

Kupanje u reci ili umivanje vodom u kojoj je potopljeno cveće takođe je važan ritual. Ovaj običaj simbolizuje čišćenje i novi početak, ali i donosi lepotu i zdravlje tokom cele godine. Devojke posebno obraćaju pažnju na ovaj deo, verujući da će biti lepše i privlačnije.

Na Đurđevdan se često organizuju okupljanja, pesma i veselje, jer se veruje da radost priziva dobru energiju za ostatak godine. Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.

Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. Žena na ikoni je možda i sama sveta Aleksandra, žena koja se tradicionalno poistovećuje sa Priskom, suprugom cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.

Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“. U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan.

Verovanja i simbolika lepih stvari

Đurđevdan je dan nade. Veruje se da sve što tada pomislite ili poželite ima veću šansu da se ostvari. Zato ljudi tog jutra ustaju rano, izlaze u prirodu i pokušavaju da dan započnu u miru i lepim mislima.

Postoji i verovanje da rosa sa trave tog jutra ima posebnu moć i da donosi zdravlje, mladost i snagu. Hodanje bosim nogama po travi smatra se načinom da se povežemo sa prirodom i obnovimo energiju.

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“. Posebno je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju…

U suštini, Đurđevdan nas podseća na jednostavne, ali važne stvari da se radujemo, da verujemo i da uvek postoji novi početak, bez obzira na sve što je bilo pre toga.