Arhitekturu grada Sombora je oblikovala bogata istorija i uticaji mnogih nacija. Idem tako i šetam Soborom, razmišljam kako je grad imao sreću da izgradnja u socrealističkom stilu nije preterano narušila staro gradsko jezgro. Evo nekih mojih predloga šta da vidite.
Zdanje Županije
Ovde moram da napomenem da me najviše očarala i da baš zato želim o njoj da napišem nešto više. Zgrada županije je podignuta 1808. godine za potrebe administracije Bač-brodoške županije, a svoj sadašnji izgled je dobila 1882. godine. U svečanoj sali županije nalazi se čuvena slika koju preporučujem da vidite, „Bitka kod Sente“, njena širina je sedam, a visina četiri metra. Sa bogato pozlaćenim ramom, širokim pola metra, koji sam po sebi predstavlja umetničko delo, ukupne je površine 42 kvadrata. Ove dimenzije čine da ova slika predstavlja najveće ulje na platnu i to ne samo u Srbiji, nego i na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Brodom je preko Dunava stigla do Uma, a potom do Budimpešte. Nakon izložbe vraćena je u Minhen, gde je bila izložena u Staklenom muzeju, potom je ponovo stavljena u brod i poslata za Apatin. Od Apatina je volovskim zapregama i kočijama dovezena do Sombora.Kaću da su jedan zid županije morali da sruše da bi sliku uneli i postavili na zid. Preporučujem vam da sliku pogledate dobro i da pokušate da razumete zašto je ona toliko poznata. Nije samo veličina u pitanju.
Slika predstavlјala vrhunac bitke, odnosno trenutak kada komandantu austrijske vojske, princu Eugenu Savojskom, ponesenom u žaru borbe, koji jaše na propinjućem belom konju, sa mačem pobednički podignutim u pravcu sunca, privode jednog od poraženih turskih komandanata. Pored Eugena Savojskog, na slici je predstavljen ugarski grof Janoš Palfi, na crnom konju i sa turskom sabljom u desnoj ruci, a krajnje levo nalazi se ugarski husarski pukovnik Pal Deak. Ova bitka je imala veliki istorijski značaj. Čak 500 Somboraca je učestvovalo u njoj. Austrija je žestoko pobedila Tursku, koja se nakon ove bitke povlači odavde. Sledi Karlovački mir koji je potpisan 1699. godine. Na plafonu svečane sale u kojoj se slika nalazi, nalaze se grbovi zemalja koje su nekada bile pod jurisdikcijom Ugarske. Na središnjem delu je grb grada Sombora. Ovaj grb je delo Eugena Kočiša.U sali još postoje kipovi boginje Atine i Justicije. Lako ćete ući ovde, ulaz se ne plaća.
Pored zgrade županije nalazi se Park heroja, najveći gradski park u kome je smešten zanimljiv etno restoran Fijaker, a odmah pored se nalazi i Karmelska crkva Svetog Stjepana Kralja sa pripadajućim samostanom Gospe Karmelske. Gradnja crkve je započela na zahtev somborskih Bunjevaca jer je postojeća Crkva Sv. Trojstva postala pretijesna, a lokacija je izabrana zbog blizine zgrade županije, budući da su županijski sastanci započinjali bogosluženjem. Od ostalih znamenitosti koje preporučujem da se vide u Somboru ubrajam i:
Gradsku kuću
Arhitektura koja će vas ostaviti bez daha prezentuje i sliku svih ostalih zdanja u gradu. Proglašena je kulturnim dobrom od velike važnosti. Kuća je podignuta nad bazom starog kaštela kapetana Jovana Brankovića, bratića grofa Đorđa Brankovića. 1717. godine, on je postao kapetan somborskog vojnog šanca. Godinu dana posle izgradio je svoj kaštel. Prednji deo kaštela bio je ka Svetođurđevskoj crkvi. Izgrađena je u stilu neoklasicizma.
Pašina kula i Krušperova kuća
Krušper je bio upravnik carine. 1771. godine pravi pravougaonu palatu na jedan sprat. Izgrađena je tamo gde je trebalo sagraditi Županiju. U 19.veku na ovo mesto sagrađena je pošta i telefonska centrala. Kula kvadratne osnove sa prizemljem i dva sprata, sačuvala je svoj nekadašnji izgled i sa Krušperovom kućom predstavlja jedinstvenu celinu. Danas je u ovoj zgradi sedište Istorijskog arhiva Sombora, čuva arhivsku građu staru više od tri veka. Pašina kula je dokaz nekadašnjeg postojanja Turaka na oim prostorima. 1541. godine, Turci su osvojili Sombor. S obzirom da je danas ovde Istorijski arhiv, možete pogledati građu stariju od 300 godina. Arhiv postoji od 1948. godine.
Grašalkovićeva palata u Somboru
Palata u baroknom stilu, koju je izgradio Antun Grašalković 1763. godine. Ova zgrada je najpre bila karantin za doseljenike iz Nemačke i imigracioni centar. Do 1863. godine, ovde se nalazila telegrafska stanica, a između dva rata, poreska uprava. Posle rata, ovde je bilo sedište policije. Kronić palata Ova građevina se svrstava u jednu od najlepših somborski zdanja. Pripada eklektizmu. Sagradio ju je 1906.godine dr Stean Kronić, imućni simborsk advokat. 1938.godine, zgradu su, zbog finansijskih problema, prodali naslednici. Posle Drugog svetskog rata, zgrada postaje vlasništvo države. Na ovom mestu, danas je Trgovinski sud.
Narodno pozorište
Somborsko Narodno pozorište ima Malu i Veliku scenu.Kapacitet Male scene je 100 mesta, a Velike scene 300. 25. novembra 1882. godine odigrana je prva predstava u Narodnom pozorištu. Inicijatori za igradnju pozorišta su bili članovi Deoničarskog društva ovdašnjeg pozorišta. Najbolji rediteljibsu radili u Smboru.Ovde su izvođene velike dramske avangardne literature.
Dida Hornjikov salaš Dida Hornjakov salaš
Udaljen je svega tri kilometra od Sombora Salaš je izgrađen 1901.godine i služio je osnovnoj nameni poljoprivrednog gazdinstva. Uređen u stilu autentičnog Somborskog salašarskog života. Ima mnogo toga za ponuditi: Smeštaj u porodičnom apartmanu, smeštaj u jednokrevetnoj sobi, smeštaj u dvokrevetnoj sobi, Mogućnost organizovanja rođendana, porodičnih ručkova, seminara i drugo (u sali za ručavanje je kapacitet 50 mesta)
Smeštaj u centru Sombora Apartman Mikeš
Nisam imala preporuku za smeštaj u Somboru, znala sam samo da ne želim da spavam na salašu. Na bukingu sam naša više nego pametan izbor- apartman Mikeš, u centru grada.
Savršen, jako lepo opremljen i udoban. Ima dnevnu i spavaću sobu, mali balkon, parking mesto. U centru je grada, sve je blizu i toplo vam ga preporučujem.