Kovilj
Bačko mesto Kovilj bila mi je želja da vidim odavno. Uvek sam ga ostavljala za kasnije jer mi je relativno blizu, nekih 50-ak kilometara od kuće. Čim sam došla u selo, shvatila sam koliko sam pogrešila I kolika lepota je tu pred mojim očima a ja je nisam videla.
Kovilj, smešten na rubu Koviljsko-petrovaradinskog rita, ima bogatu istoriju koja seže do XIII veka. U to vreme, formirana su dva naselja - Donji i Gornji Kovilj, poznata pod mađarskim nazivom Kabol, koji na srpskom jeziku nema značenje. Ime Kovilj potiče od biljke kovilje, koja je ovde verovatno rasla jer ja je sad nisam videla. U prošlosti, jedina drumska veza sa Koviljom bila je srednjovekovni trgovački put od Petrovaradina do Titela. Prvi pisani pomen Kovilja potiče iz XIII veka, iz vremena Arpadovaca. Najpoznatiji Koviljčanin je čuveni Laza Kostić, pesnik srpskog romantizma. On je bio doktor pravnih nauka, novinar, poliglota, osnivač sportskih društava, dramski pisac i još mnogo toga. Po njemu su nazvani park i glavna ulica u Kovilju, u kojoj se nalazi i njegova rodna kuća. Na toj kući stoji spomen-ploča, ali se u nju ne može ući. Muzej koji nosi ime Laze Kostića nalazi se u glavnoj ulici, na broju 102.
Kovilj je mesto sa najvećim brojem roda kod nas. Rode se šetaju po krovovima i na gotovo svakoj banderi grade velika gnezda. One su verne Kovilju jer se ovde kvalitetno hrane zahvaljujući bogatstvu Koviljskog rita. Danas je poznat po Dudovoj rakiji kojoj je čak posvećena I manifestacija "Parastos dudu", kao i po "Fijakerijadi". U staroj pekari se još uvek "na vašine" prave cipovke, a u kovačnici je nekad šegrt bila žena. Takođe, Moja prva stanica je bila manastir u ovom selu.
Manastir Kovilj
Prelepa priroda oko manastira koji se nalazi na samom kraju sela. Podignut je u čast Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila. Ako se zaputite ovde važno je da znate da stižete na mesto gde je Sveti Sava izmirio Srpsku i Ugarsku vojsku i sprečio krvoproliće.
Naime, prilikom krunisanja Srefana Prvovenčanog davne 1217.godine Ugarskom kralju se nije dopalo da Srbija ima kralja pa he želeo da zarati sa Srbijom. Baš na ovom mestu gde je došlo do pomirenja sagradjena je prvo mala crkvica a kasnije i manastir. Od kulturnog blaga spomenula bih da je ovde sačuvano dosta slika, uključujući i slikarske radove Uroša Predića, zatim ikone različitih vrednosti, bogata biblioteka vrednih knjiga i rukopisa je zapanjujuća, zatim zbirka muzičke literature, koju je napravio Damaskin Davidovič. U crkvi je sahranjen arhimandrit Jovan Rajić, književnik i otac srpske istoriografije i general-major Teodor Stanisavljević, prvi komandant Šajkaškog bataljona. Kroz manastir je tokom njegove istorije prošlo mnogo obrazovanih ljudi. Bratstvo danas broji 30 monaha, gotovo polovina monaha je visokoobrazovana.Svi rade na manastirskom imanju od oko 50 hektara. Prave čuveni med od belog bosiljka, voćnu rakiju, konjak i liker od oraha. Imaju manastirski hor, koji neguje tradicionalno vizantijsko pojanje. Ovde sam čula da je deo manastirskog imanja Čarda Na kraj sveta koja se nalazi na nekih 5km od samog manastira, pa sam se uputila tamo
Čarda Na kraj sveta,Arkanj
Da biste stigli do nje, treba da se uputite ka rukavcu Dunava zvanom Arkanj, koji je deo Koviljsko-petrovaradinskog rita, poznatog po bogatoj flori i fauni.Sam prilazak Čardi Na kraj sveta deluje kao da ste u nekoj slikovnici, beskrajna polja plodne ravnice, drvene ograde I drvored od nekoliko kilometara koji pravi prirodni hladovinu I pojačava utisak lepote. Od nje se dalje nigde ne može otići jer, gde god da se krene kroz neprohodne močvare i rukavce Dunava, uvek se stiže nazad do čarde. Potpuno mi je jasno zašto su je nazvali “Na kraj sveta”.
Dvorište čarde se nalazi na malom uzvišenju, odakle se stepenicama silazi do vode. Čarda je posebno prilagođena ribolovcima jer je Arkanj bogat ribom i dobar ulov je skoro siguran. Ovde ljudi dolaze da bi uživali u dobroj ribljoj čorbi ili ribljem paprikašu sa domaćim rezancima, vojvođanskoj štrudli sa makom ili baklavi sa višnjama,kao i da bi popili dobro vino i dudovu rakiju.
U ograđenom delu deca mogu da se druže sa magaricom, ovcama i malim ponijima.
Današnja čarda je renovirana i uređena, nalazi se na mestu gde je nekada bila stara čarda u kojoj su mnogi boemi dočekali jutro. Priča se da je Mika Antić jednom peške otišao kući u Kovilju jer mu je neko sakrio bicikl. Čardu nisu posećivali samo boemi, već i ambasadori, delegacije svetskih zvaničnika, a Koviljčani kažu da je tu bio i čuveni kosmonaut Gagarin.