Ovaj praznik posvećen je rođenju presvete Bogorodice, ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom. Dar Boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka – Marija. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko a po majci arhijerejsko. Bogorodica Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, a sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest da će roditi Sina Božijeg. Praznik koji je posvećen Bogorodici Mariji i koji se obeležava na današnji dan se u našem narodu slavi uz brojne živopisne običaje, a posebno se raduju žene, jer je veliki broj običaja vezan za rađanje dece. Žene danas ne bi trebalo da se prihvataju poslova u kući i oko nje. Nekada je Mala Gospojina označavala vreme kada se počinje sa jesenjim oranjem i setvom. Veruje se da lepo vreme na ovaj praznik najavljuje vedru jesen i suvu zimu. Jesenje svadbe obično su počinjale od ovog datuma, posebno jer se verovalo da će ugovaranje braka na Malu Gospojinu doneti mladencima poseban blagoslov. Prema starom narodnom verovanju, lekovito bilje koje se sakupi između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, ali se od danas više ne ide u šumu, jer napolje izlaze zveri i i priroda se sprema za zimu. Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira. Poznatija kao Kraljeva crkva izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa.